J’ACCUSE – OПТУЖУЈЕМ! OTВОРЕНО ПИСМО ВЛАДИСЛАВА ЂОРЂЕВИЋА

  • 15. августа 2017.

У последње време догодила су се страшна убиства жена. Као да то већ није довољно ужасно, убијено је и дете, један човек je извршио самоубиство, још један покушао да га изврши, а рањене су и многе особе. Као хуманиста и хришћанин жао ми je сваког ко погине, изврши самоубиство или бива повређан. Они који ме лично знају могу да посведоче да не бих ни мрава згазио. Али нисам у питању ја, него болесно друштво.
Ове хороре медији су пропратили френетичном антимушком хистеријом. Јавност је овим догађајима и медијским харангама доведена до тачке усијања. Свуда су се могле чути псовке, увреде и позиви на линч. Јавност је подивљала. Оштриле се каме, палиле медијске ломаче. Створио се психолошки основ за „крајње решења мушког проблема”. Спремни смо на нове репресивне законе, нове казамате и нове пендреке. Ово више није рат полова. Друштво је упало у френетично лудило.

1. Оптужујем

Ко је крив за ово ужасно стање? Ко је одговоран за подстрекивање мржње међу половима? Одговор је јасан и недвосмислен: крив је лезбијско-феминистички лоби.
Оптужујем коловође лезбијско-фемистичког клана. Тај феминистички злочиначки лоби предводи десеточлана банда: Ана Брнабић, председница Владе, Зорана Михајловић, потпредседница Владе и председница Координационог тела за родну равноправност, Маја Гојковић, председница Народне скупштине, Гордана Чомић, потпредседница Народне скупштине и генерални секретар Демократске странке, Марија Обрадовић, потпредседница Српске напредне странке и председница Женске парламентарне мреже, Нела Кубуровић, министарка правде, Бранкица Јанковић, повереница за равноправност, Соња Лихт, председница Акaдемије женског лидерства, Весна Станојевић, директорка Женских сигурних кућа и Славица Ђукић Дејановић, бивша председница Народне скупштине и једна од главних поборница права ЛГБТ заједнице. Aли нису криве само политичарке. Криве су исто тако – ако не и више – жене из академског миљеа. Оне свесно подбуњују жене против мушкараца измишљајући разне теорије о женској „дискриминацији”.
Оптужујем и те „теоретичарке” феминизма. То су Зорица Мршевић, главни правни архитект феминизма, Свенка Савић, главни поборник „лингвистичког феминизма” и друге.
Оптужујем и жене запослене у државним телима која се баве „родном равноправношћу”. Оне се не баве никаквом равноправношћу него распиривањем мржње према мушкарцима.
Оптужујем и све жене из лезбијско-феминистичких НВО које су заправо главне инспираторке и четовође антимушке хистерије (Аутономни женски центар, Инцест траума центар, Лабрис, Жене у црном, Реконструкција женски фонд).
Оптужујем и предавачице на „родним студијама” и другим смеровима, посебно на антропологији и социологији, које систематски шире мржњу према мушкарцима. То нису никаве објективне студије „рода” него радикалнофеминистичке проповедаонице.
Оптужујем и бројне новинарке које својим тенденциозним писањим и извештавањима свесно рапирују мржњу према мушкарцима. Таквих је много.
Ове жене, као и друге умрежене у злочиначки лезбијско-феминистички клан, воде оркестрирану, упорну, доследну и свеобухватну радикалнофеминистичку политику оцрњивања и малтретирања мушкараца. Наравно, њима помажу и бројни мушкарци. Оптужујем и њих.
Феминистички лоби антимушке мере спроводе под слоганом „борбе против насиља у породици”, а заправо чине све да насиља буде више. Све особе које спроводе радикалнофеминистичку политику треба не само сменити, него и лустрирати – забранити сваки даљи политички рад. Заправо, треба их судски гонити, јер крше начело равнопраности полова. То се вероватно неће скоро десити, јер је њихов генерални покровитељ сâм председник Србије Александар Вучић. Крив је и он. Дакле, то је мој J’accuse.

2. Орвеловски закони

Радикалнофеминистички криминални клан је донео бројне законе који стварају социјално-економске, правно-политичке и идејно-психолошке услове за рат међу половима. Један од њих је „Закон о забрани дискриминације”. Овај закон не само да никог не штити од дискриминације, него заправо један пол – мушки – дискриминише. Он је донео и „Закон о родној равноправности”. Овај закон не чини жене равноправним, него привилегованим, а то ствара револт код мушкараца. Донео је и „Закон спречавању насиља у породици”. Он не само да не спречава насиље у породици, него га фактички подстиче.
Сви су ти закони у сржи „антипатријархални”, тј. антимушки. Они чине неправде мушкарцима и стварају у њима бес и жељу за осветом. Они само подстичу мржњу међу половима, а то и јесте циљ лезбијско-феминистичког лобија.

3. Зашто се повећава насиље у породици?

Када нису постојале организације које се баве „заштитом од породичног насиља” њега је било мање. Сада, кад су се такве организације намножиле као печуке после кише насиља у породици има више.
Парадокс се може лако објаснити: те организације се заправо не боре против насиља у породици него против нечег другог: мужева! Cве су то замаскиране лезбијско-феминистичке организације чији је циљ заправо посвађати мушкарце и жене. Иза „борбе против насиља у породици” крије се лезбијско-феминистички план уништења породица! Добро им иде! Честитам!

4. Савети за жене „жртве насиља”

Феминисткиње свесно и злонамерно жене наговарају да изазивају мушкарце. Оне су лукаве и препредене. Здравка Гигов, припадник злочиначког лезбијско-феминистичког клана и управитељица Женске сугурне куће у Нишу, типичан је пример мушкомрзитељке. Она наговара жене да мужеве малтретирају и то образлаже овако: „Мушко насиље се лако доказује јер је физичко, а ми жене примењујемо психичко насиље, а то је тешко доказати и самим тим смо заштићене.”
Савршено добар савет из пакленог амбиса за уништење веза, бракова, мужева, жена и деце. И примењује се масовно. Овакво „саветовање” жена је уобичајено у женским сигурним кућама, центрима за социјални рад и судовима. Подмукли феми-фашизам.

5. Case Studies

Oве оптужбе нису плод нагађања једног параноидног „конспиролога” него сурова стварност. То доказују бројни примери.
Мој пријатељ Владимир Потерјахин је отелотворење честитости и умности. Али жена га је напустила. То је већ довољана трегедија, али њу увећавају и жене из државних иституција које лошу ствар чине гором. Уместо да мире бивше супружнике, оне систематски жену подбадају против бившег мужа. Мој високообразовани и племенити пријатељ те неправде подноси стоички и смерно. Гладује и самује. Остао је без жене, деце, посла – свега. Где је „Бог правде”? Ударен је у главу лезбофеминистичким маљем.
Мој други пријатељ, Виктор Радун, такође је поштен и паметан човек. И он се развео. То је већ по себи катастрофа, а њу подстрекавају и државне чиновнице које га третирају као последњег пса. То је феминистички план, не случајност.

6. Малтретирање мушкараца у судовима

Малтретирање мушкараца је масовна појава. Њу је прецизно описао мој пријатељ Далибор Кнежевић: „Волео бих да неко обиђе било који суд у нашој држави. У било ком месту, било који суд. Да ми нађе суђење при разводу где су већ бивши супружници барем равноправно третирани на суђењу. Барем толико… Невероватно је колико је мушкарац у подређеном положају самим уласком у судницу. Гледају га као да је направио неки злочин, његове речи немају тежину, све се верује женама које по аутоматизму лажу и певају исту песму… Он је пио, он ме је тукао итд. Као пресликано. И неверованто, све пролази, нико ништа не проверава. Намичу се мушкарцима немогуће обавезе, нешто што не може исплатити, крвнички му се одузимају деца, ствара се код њега бес и револт, а после кукају и блате га као монструма… Све је код нас окренуто наопако, правда и правосуђе код нас просто не постоји!!!!!”
Ове речи треба узети озбиљно. Нажалост, оне су савршено тачан опис стања. Узрок тог накарадног стања је јасан: радикални феминизам је затровао правосуђе. Свако друго објашњење је самозаваравање.

7. Подстицање деце на непослушност очевима

Криминални лезбијско-феминистички лоби не подстиче само жене на непослушност мужевима, девојке на непослушност момцима, него и децу на непослушност очевима. Сврха је увек иста: уништење мушкараца. Лезбофеминистички клан чини све само са једним циљем: уништити мушкарца. У ту сврху користи сва средстава.

8. Емил Зола

Ко ће бити тај храбри и непоткупљиви српски „Емил Зола” који ће смело и на сва уста рећи да је радикални феминизам зло јер дискриминише мушкарце? Мислио сам да постоји неко ко је образованији и храбрији од мене, али изгледа да га нема. Фолклорно речно: „Сви јунаци ником поникоше и у црну земљу погледаше”. Многи се бусају у своје патриотске груди, али када треба критиковати феминизам ту су покорни као мале маце. Пред феминизмом скрушено савијају главу и певају побожно: „Adoro te devote”. Обичне кукавице.
Стога ја у овом отвореном писму целокупној српској јавности оптужујем тај злочиначки лезбијско-феминистички клан, јер свесно и злонамерно ради на дискриминацији мушкараца и поремећају међуполних односа. Његов први циљ није никаква „родна равноправност” него пораст омразе међу половима. Он раде на деструкцији бракова и породица. Прави циљ феминистичког лобија је повећање брачних криза и развода. Он потпирју међуполне зађевице. Паметни и храбри људи о том злу треба да проговоре јасно и одлучно!
Ја ћу се увек борити за истину и правду макар био једини на свету. Моја свест је везана на највише етичке идеале јудеохришћанске традиције. Ја не могу другачије.
Тако ми Бог помог’о.

Владислав Ђорђевић
Покрет “СРПСКА ВЕРТИКАЛА”

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ